U fokusu - Srbija

Izazovi porodičnog biznisa

Porodična preduzeća značajan su privredni resurs i potencijal za rast i razvoj privatnog sektora u Srbiji. Porodični biznis ima značajan udeo u bruto domaćem proizvodu, zapošljavanju, sposobnost opstanka i rasta u krizi, zbog čega predstavljaju šansu za budući razvoj, istakla je potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić na konferenciji “Upravljanje porodičnim preduzećima - šta vlasnik može da učini da produži životni vek svog poslovanja“.

Porodična preduzeća su najčešće organizovana kao mikro, mala i srednja preduzeća, ali su se razvila i velika privredna društva - holding strukture, grupe, koncerni. Karakteriše ih razvoj preduzetničkog duha i prenos znanja između generacija, istakla je potpredsednica PKS.

Međutim, svega pet do 15 odsto preduzeća nastavlja da postoji u trećoj generaciji potomaka osnivača,  a uzroci koji dovode do toga su izazovi upravljanja u poslovnom okruženju koje se menja, naslednici osnivača nisu često dovoljno pripremljeni, motivisani, zainteresovani za posao kao što su to bili njihovi roditelji. Okruženje koje je stvorila jedna generacija stvara poteškoće za članove sledeće – umanjuje njihovu sposobnost da rešavaju probleme, zaoštravaju međusobne sukobe...

Porodična preduzeća susreću se i sa izazovima finansiranja, što utiče na izgradnju reputacije, poverenje investitora, jačanje integriteta, pristup kapitalu. Veliki je izazov privlačenje i zadržavanje kvalitetnog profesionalnog menadžmenta, kao i slabost u postupcima nadzora i kontrole.

Snaga porodičnih firmi je u posvećenosti vlasnika da sačuvaju firmu za naredne generacije, ali da bi ta preduzeća uspešno i dugovečno poslovala neophodno je kvalitetno korporativno upravljanje koje se razlikuje od izvršnog menadžmenta, naglasila je Džagić.

PKS je, sa partnerima pokrenula projekat “Unapređenja prakse korporativnog upravljanja u Srbiji“ kako bi se porodična preduzeća efikasnije suočila sa izazovima rasta i razvoja u životnom ciklusu. 

Kao pripremu unapređenju prakse, PKS je 2012. godine donela Kodeks korporativnog upravljanja kao neku vrstu dopune regulativi. Kodeks je potreban uspešnim kompanijama, kompanijama koje imaju strategiju razvoja, jer im  je podrška da usvojene ciljeve realizuju i budu još uspešnije. Istovremeno je i oslonac kompanijama koje su u fazi razvoja da urede svoje poslovanje na način koji poslovni partneri i finansijeri visoko vrednuju, jer im to olakšava pristup kapitalu, objasnila je Džagić.

Merima Zupčević Buzadžić, vođa projekta za korporativno upravljanje u Međunarodne finansijskoj korporaciji govorila je o odnosu investitora prema porodičnim preduzećima,  prednostima i izazovima sa kojima su suočeni.

Investitori pozitivno gledaju na posvećenost biznisu, lojalnost, poslovnu kulturu, pouzdanost i brigu o reputaciji. Ono što odbija investitore kod porodičnog biznisa jeste kompleksnost  poslovnih i porodičnih odnosa, smena generacija što može dovesti u pitanje opstanak firme, lični konflikti, nedostatak discipline, navodi se u saopštenju PKS.

Tanja Kuzman, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) navela je nekoliko pozitivnih primera uspešnih porodičnih firmi u Latinskoj Amereci gde je tradicija porodičnog biznisa duga više od 150 godina. Kako je objasnila, u trećoj generaciji uspešnih porodičnih preduzeća ključna je odluka da li ostati na tom nivou ili izaći na tržište kapitala i proširiti poslovanje. Kompanija Buenaventura iz Perua, jedna od najvećih proizvođača zlata i srebra, unapredila je korporativno upravljanje, izašla na berzu i sa 400 miliona dolara, dostigla do 3,5 milijarde dolara, stoji u saopštenju.

Današnju konferenciju je organizovala PKS, u saradnji sa Srpskom asocijacijom za privatni vlasnički kapital, FEFA, Međunarodnom finansijskom korporacijom.